U fokusu - Srbija

Uvode se negativne cene struje na srpskoj berzi električne energije

Negativne cene nisu nova pojava na evropskim tržištima i predstavljaju posledicu ograničene fleksibilnosti sistema i nedovoljno razvijenih kapaciteta za skladištenje i upravljanje potrošnjom, u periodima kada proizvodnja iz obnovljivih izvora premašuje potražnju.

Izvršni direktor „SEEPEXˮ‒a Miloš Mladenović izjavio je da što se tiče uvođenja koncepta negativnih cena u Srbiji, koji je u ostalim segmentima tržišta na snazi od početka godine, to nije nikakvo iznenađenje ili novina, već potreba usklađivanja našeg modela tržišta sa pan-evropskim modelom koji je na snazi na tržištu EU, a samim tim i preduslov da se operativno započne proces spajanja tržišta.

„Inače, samo u prvom kvartalu na „SEEPEXˮ dan -unapred tržištu je zabeleženo 69 sati sa nultim cenama, u odnosu na samo osam takvih sati u istom periodu prethodne godine. Uz dramatičan porast razlike referentnih cena srpskog i mađarskog spot tržišta, to je više nego jasan pokazatelj, ne samo koliko je ovaj fenomen i dalje prisutan na evropskim spot tržištima, već i ozbiljan signal upozorenja na distorziju tržišta kao posledicu primene „CBAMˮ mehanizma, koji je u punoj primeni od 1. januara ove godineˮ, rekao je Mladenović.

Prema njegovim rečima, očekuje se da će se tržište donekle stabilizovati, ali da će se sličan trend nastaviti i tokom godine.

Ukoliko se ne pronađe rešenje u vidu izuzeća primene „CBAMˮ za srpsko tržište električne energije, biće veoma teško obezbediti stabilan investicioni okvir za dalje ulaganje u obnovljive izvore energije, a koji, između ostalog, podrazumeva i zaključivanje dugoročnih ugovora o kupovini električne energije (PPA).

Direktor Sektora za analizu tržišta i upravljanje rizicima u trgovini električnom energijom u „EPSˮ‒u Davor Pupavac rekao je da negativne cene nisu same po sebi problem.

„One ukazuju da u pojedinim satima postoji višak električne energije i daju signal proizvođačima, pa i „EPSˮ‒u, da moramo da tražimo nove modele poslovanja. To se posebno odnosi na PPA ugovore, fiksne cene i način tretiranja tržišnih odstupanja. U naredne dve do tri godine imaćemo velike viškove električne energije i ukoliko se ne reši pitanje „CBAMˮ‒a, to može postati ozbiljan problem. „EPSˮ ima potpisane PPA ugovore i moraćemo pažljivo da definišemo kako će se negativne cene tretirati u praksi", istakao je on.

Članovi NALED‒ovog Saveta za održivu energetiku su ocenili da će se investitori prilagođavati novim okolnostima, ali da rizici više ne mogu biti pretežno na strani proizvođača.     

Kako je navedeno u saopštenju, potrebni su fleksibilniji ugovorni modeli, veće uključivanje finansijskih institucija u raspodelu rizika, razvoj baterijskih skladišta, upravljanje potrošnjom, kao i snažnija saradnja javnog i privatnog sektora.

Vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED‒u Jasmina Radovanović izjavila je da je cilj da se dostigne veća proizvodnja zelene energije i u budućnosti će ovo biti prilika za jeftiniju energiju, inovativne tehnologije i nove poslovne modele.

„S druge strane postavlja se pitanje koliko brzo smo spremni da razvijamo fleksibilnost sistema. Ovim je učinjen važan korak ka liberalizaciji domaćeg tržišta struje i snažnijem uključivanju u evropske energetske tokove, ali je važno da ovu promenu dočekamo pripremljeni. Savet za održivu energetiku će zato nastaviti da podržava efikasnu energetsku tranziciju, a pripremiće i analizu sa preporukama o uslovima za upotrebu baterija, imajući u vidu da je ovo jedan od tržišnih instrumenata čija je uloga u stabilnosti sistema više puta pomenuta na današnjem skupu", zaključila je ona, prenosi Tanjug.